Ich, als ich in einem Land geboren wurde, das weniger olympische Medaillen hat als Tadschikistan, Namibia, Burundi und Dschibuti:

Koliko raje ja znam da se bavilo sportom, jos od mali nogu se sjecam komsija,prijatelja, rodbine i sl, koji su tako ponosno i arogantno ponasali zato sto im se njihova djeca bave tim tim sportom, guraju na sve nacine i na kraju ne bude nista od te djece. Mahalski mentalitet je unistio sport u ovoj drzavi nazalost.

Што не одеш освојити коју? Или је твој допринос био родити се?

Koji su razlozi da Bošnjaci još nisu uspjeli do medalje? Hrvati, Srbi, Slovenci doslovno tvornice medalja.

Bošnjaci, koji su istih fizičkih karakteristika – veliki i jaki – ništa. Ajde jasno mi je još i u Bih, loša infrastruktura itd. Ali da barem netko iz dijaspore nije… Baš neobičan fenomen.

Kakva je kultura sporta, imaju li mladi Bošnjaci u Bih naviku trenirati, jeli sport raširen?